Mi, napaćeni učenici i kronično neispavani učitelji, jednoglasno i bez žalbe osuđujemo karnevalskog pusta Bilješka Opomenića za sljedeća (ne)djela:
Za vikende z dažjon i kratke zimske dane,
osuđujemo pusta, fakina od slame.
Va školi ča moramo bit baš po cele dane
pa za slobodno vreme nan niš ne ostane.
Za jedinice grde ča lepe se name
i za dnevnik vrajži kade puno ih stane.
Za foru six-seven bedastu i brižnu,
Za kvadratnu jednadžbu, mrsku ali nužnu.
Za zadaćnice, lektire i ispite razne
va šetimane jenoj, dok druge su prazne.
Za čekanje pred školu va jutra zimska, friška.
Za učitelje ki kasne ko da vremena je viška.
Za bilješke grube ča va e-Dnevnik ulijeću,
kad dečje monade preveć gurkaju sreću.
Za škovace po školi i žvake spod klupe.
Za pravila dosadna ka stalno nan svi tupe.
Za meštricu Ingrid ča va penziju gre sretno,
a nami bez nje će bit prazno i sjetno.
I za vratara ki više ne stoji nan tu,
a z besedun lepun činil je školu svu.
Radi sega tega, radi se te muke,
pust neka gori uz puno buke!
Nek’ š njin zgore jedinice i stres,
a nami nek’ ostane karneval i ples!
